Верица Стојиљковић: Ањешка


–        Сно виђење  

Имена се роје. . .

Сунце их црта линијама златним

Имена , имена … хуче

Ветром кроз времена,

Лете на ћилимима душом тканим,

На крилима руменом намирисаним!

Од свих једно име … звони…

А њешка … А њешка….

Витице су мале почешљане

А преко чела  А њешкиног – трачице!

О драга, о мила девојчице!

Васионом трепери … име твоје!

И стигоше сви – да виде тебе,

И твоје танке витице.

И стидно спуштене трепавице,

Јер ти – упознајеш, тек,

Редом . . . све своје!

О,  нема пута другог!

Сваки води. од сунца до сунца,

Од звезде до звездице,

Теби мала сунцоносице,

О, теби звезданице!

А њешка … смеши се твоје лице!

Радостиш више светова

И спајаш у један, животе многе!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s