Милица Тасић: НАД МРАКОМ


Кад се срце чинило вуком

рањеним под ветровима

држала сам пламен

над гробом женске косе

.

Кад се чинило

да је срећа лахор иза уха,

топла кошава

била је уздах издаје

.

Сузе су куцкале из мрака

и уклесале се у покров

онда кад се мислило

да је стање један облик

и да је човек

диск са сводом куполе

.

Вавилонска мапа

одавно ми показује

да је женска коса моја

и чини се да дуго већ

не познајем себе над мраком

док сузе куцају по смрти.

.

Из песничког рукописа, ван збирке „Паун на недрима“

 

 

-Из песничког рукописа, ван збирке „Паун на недрима“-

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s