Милица Мартинов: Ј а с и к а


Корен јој дубок

До срца земље досеже

И куца оним топлим

Заједничким срцем

Мајке Земље

Меке топле богате

.

Лишће јој узбуђено

Трепери

Она ниче

Она расте

Она буја у себи

Својим соковима

.

Стидљивог стабла

Грана разузданих

Уздрхталих

Кора јој мека

Од чекања…

Ветром размажена

Кишом обљубљена

Громом оплођена

Да плоди и рађа

Вековима…

Јасика, кажеш, на мене личи?

.

.

Владан Пантелић: Милица Мартинов

 .

На врху црвеног крова

У изворима понире

У понорима извире

И нетрагом нестаје

Трагајући за собом

За тобом

За мном

 

Луталица још од пре рођења,

 а рођена храбро и из пркоса

Лекар – специјалиста за многоугло

сагледавање људских душа

У Зрењанину има седам туја око дома

и оазу плочастих стена моћи и мира

Она је све друго осим песник, тј она је

луцидни песник више него све друго

 Милица, зна(три)лица, невидљивошћу

и скромношћу својом прима чисту воду

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s