Милан Бадњар: Затон


Затон је  

Заокупља ме нешто налик на одлажење.

Северац и остарели пијанац

с’ проседом реком отичу у море.

За барком нага врба маше.

Заокупља ме нешто налик на одлажење.

Запаљено ноћно небо кашљуца звезде.

Оно што нејасно видим у даљини беше траг

чији се кораци нису знали вратити

својој обећаној смрти.

Галебови у затону гачу.

Ономад, поред ловачких чека,

у маслињак се уселио мрак

и свитци за северњачом каскају.

Заокупља ме нешто налик на одлажење,

на дрхтање прућа.

Тек, тек, као кроз харфу,

назирем – благо се повила месечина

голишавом камењару.

Заокупља ме нешто налик на одлажење.

Задоцнели ловци хушкају керове на бакарну птицу.

Корачам линијом живота на длану

као низ врелу, пешчану обалу

и гацам низ стрму, влажну маховину.

Њушим и лајем као у криволову.

Заокупља ме нешто налик на одлажење,

а галебови, гачу ли гачу.

Затон је.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s