Верица Стојиљковић: Љубљени


Љубљени!

Слажем речи што цветају

око мене свакога трена!

Видим их,

напупеле између облутака

зраке мојих очију чекају!

.

Видим их,

поред потока, сунцем насмејаних

како ме гледају,

да их уберем,

говоре ми и дозивају!

.

Видим их,

како ветар их преноси

преко влати трава!

Из далеких даљина ми путују!

.

Љубљени!

Долећу ми ко цвеће,

и уплићу се у косу,

и о љубави певају!

.

Ево, отворен је, мој длан,

и ту слећу, и вести доносе

са чаробних планина,

где пламти вечни плам!

Радуј се, говоре ми!

Љубав слеће са висина!

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s