Верица Стојиљковић: Љубљени


Љубљени!

Слажем речи што цветају

око мене свакога трена!

Видим их,

напупеле између облутака

зраке мојих очију чекају!

.

Видим их,

поред потока, сунцем насмејаних

како ме гледају,

да их уберем,

говоре ми и дозивају!

.

Видим их,

како ветар их преноси

преко влати трава!

Из далеких даљина ми путују!

.

Љубљени!

Долећу ми ко цвеће,

и уплићу се у косу,

и о љубави певају!

.

Ево, отворен је, мој длан,

и ту слећу, и вести доносе

са чаробних планина,

где пламти вечни плам!

Радуј се, говоре ми!

Љубав слеће са висина!

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s