Биљни – Биљани Петак


„Божурка и Босиљка
Биља, Ђурђа и Смиља
Борјана и Булка,
Калина, Смиљана и Јабука,
Далија и Малина,
Јагода и Ива,
Лана, Невена и Јасмина,
Дуња, Ружица и Вишња
И још много других имена
што Цвета- ју око
важних лепих србских дана“ В.С.

Петак пре Ђурђев -Јарилов дана у народу је познат као Биљни или Биљани петак. Ове године то је 19. април. Овим даном завршава се забрана брања цвећа која траје од Весниног дана (равноднвница пролећна) до Ђурђев-Јарилов дана.
Верује се, да биљке убране на овај дан имају посебна лековита својства: коприва, копитњак, цисача, омален, одолен, петлова креста, петлово перо, ђурђевак, поврата, оман, бриздавац, млечика, јечам, златноглав, бели слез, зечије уши, приватница, дебелица, вратич, крављача, подбел, навала, козлац, гороцвет, кукурек, мечја шапа, маслачак … Ломе се и гранчице леске, дрена и граба.
Траве се доносе кући и стављају на скривено место или на какву шљиву, да ту дочекају Ђурђев-Јарилов дан.

С.М.Грбић у књизи „Српски народни обичаји из среза бољевачког“ описао је како изгледа брање биљака на овај дан.
„Чим се чују први петлови жене, деца, младићи и девојке окупљају се и крећу у планину „у траве“. Девојке песмом објављују да је време за полазак:

Ој, убава, убава девојко, ој,
дизајте се момци и девојке,
да идемо у гору зелену,
да беремо траву свакојаку,…

Свако понесе мало пресног пшеничног теста, грумен соли (за даривање биљака), нешто за јело (јаје, хлеб, сир, мало ракије) и алатку којом ће копати биље.
Кад се заврши брање трава, сви поседају и заједнички ручају, па се потом враћају кући. Они, који су ишли по траве, тога дана иначе ништа друго не раде.“
У неким крајевима, на Биљни петак окупља се народ пред оближњом пећином. Жене доносе лековито пољско биље, а мушкарци уносе у пећину дрва и ложе велику ватру. Пред пећином се руча, и у њој се проводи дан у општем весељу. Обичај је веома стар, повезује се са веровањем у пећинске (подземне) духове и оживелу природу после зимског сна.

У неким крајевима од трава убраних праве се цветни венци који се суше а затим уносе у кућу. Понегде жене косе траву са ливада и чувају је целе године како би им породица била здрава. Маслачак се не сме пропустити тога дана.
Колики се значај придаје лековитом и магијском деловању биља говоре нам и женска имена присутна у Срба: Биља, Биљана, Божурка, Борана, Горана, Боса, Босиљка, …
У корену женских имена у нас, своје место нашло је више од 70 биљака, говори нам истраживање Љубице Жикић, која је о томе објавила и књигу „Цветник женских имена“.

Извори: С.М.Грбић „Српски народни обичаји из среза бољевачког“; нет странице: „Вести-нет“, „Лексикон здравствене културе Тимочке Крајине“, „Небески прстен“, фб страница „Старославци“ и др….

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s