Велика Томић: Редим над каменом


Камен не гори

Нити га земља раствара

Крвник га обара и маљем ломи.

Срце мрви на парчад,

сваки пут кад замахне.

А душа се стегне и за себе прозбори:

– Нека га згроми рука Милостива,

Кад јој се смркне пред очима

Нека га св Георгије као аждају убива

Нека га прогоне ликови са камена

Нека чује њихов плач

Док му стоје на раменима.

..

Нека се никада не ослободи

Ни он, ни потомци.

 

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s