Гурђијев: Вежба Четири Идеала


На земљи сви људи имају један идеал који постављају далеко у простору, високо изнад њих. Према овом идеалу они шаљу своје еманације. Они му се моле, пружају се према њему, њихове еманације (зрачења, вибрације – пр.пр.) се уздижу ка њему. Све њихове еманације немају исту силу. Неке од њих једва да имају снагу да се уздигну, друге иду даље, даље чак и од атмосфере земље, а неке се успињу готово до самог идеала.
Еманације које напуштају земљу су расуте, онда се успињу, још даље оне се сакупљају заједно да би на одређеном нивоу изнад атмосфере земље обликовале неку врсту резервоара или фоајеа – дворану супстанци.

Ми представљамо себи да је овај фоаје супстанци постављен на средини између земље и тачке концентрације која представља идеал верника. Сам идеал је сувише далек за неприпремљеног човека да би он био у стању да дође у контакт са њим, али човек може, ако са одлучношћу покуша да ступи у контакт са овим фоајеом супстанци формираним кроз концентрацију вибрација одаслатих од верника према њиховом идеалу, да асимилира ове супстанце и да их сакупи у себи. Он може то да учини учвршћивањем везе кроз концентрацију своје воље у облику линије или нити између фоајеа супстанци и одређених делова сопственог тела.
Вежба је дата да би се достигао овај циљ. Ми бирамо четири идеала: Мухамеда, Христа, Буду и Ламу. Замишљамо да њихова суштина постоји негде у простору, на месту које се налази изнад земље у којој су они живели:

 

Мухамед.……………….изнад Меке и Медине

……….Христ.……………….изнад Јерусалима

……………Буда.……………….изнад Индије

………………..Лама.……………….изнад Тибета

.

У представљању себи сваког од ових идеала, мисао иде одмах у правцу простора где се налази идеал. Вежба се састоји у учвршћивању контакта између удова тела и фоајеа супстанци формираног вибрацијама верника у правцу идеала.

Сада иде други део вежбе:
Удахните свесно ваздух у себе док увлачите у себе супстанце које сте сакупили у удовима тако да оне могу да теку да би се сусреле са ваздухом који удишете. Оне се мешају са ваздухом саме по себи, на нивоу груди. Онда одатле теку ка сексуалним органима.
ЈА ЈЕСАМ, у два дела.
Са „Ја“ осећам своје сексуалне органе, са „ЈЕСАМ“ пуним седам делова тела један за другим.

1.“ЈА“ осетите сексуалне органе „ЈЕСАМ“  са супстанцом акумулираном у њима испуните

десну ногу са сипањем супстанце у њу

2. .“ЈА“ осетите сексуалне органе „ЈЕСАМ“   испуните леву ногу

3..“ЈА“ осетите сексуалне органе „ЈЕСАМ“   испуните нижи део абдомена

4. .“ЈА“ осетите сексуалне органе „ЈЕСАМ“   испуните цео абдомен  

5. .“ЈА“ осетите сексуалне органе  „ЈЕСАМ“   испуните торзо  

6. .“ЈА“ осетите сексуалне органе  „ЈЕСАМ“   испуните обе руке и рамена  

7. .“ЈА“ осетите сексуалне органе  „ЈЕСАМ“   испуните главу

Онда „ЈА ЈЕСАМ“ неколико пута „ЈА“ сам свестан целог тела са осећањем центрираним у соларном плексусу. „ЈЕСАМ“ поново сам свестан целог тела, са осећајем центрираним у кичменој мождини.
.
После тога, одморите се десет или петнаест минута у прибраном стању, тако да кажем, не дозвољавајући осећањима или органском инстинкту да одлази изван границе атмосфере тела (1 – 1,5м. – пр.пр.) Одмарајте се тако да ваша природа може да асимилира резултате ускладиштене у вама, који би на други начин били изгубљени узалуд.
.
 Превео: Артер Мион –

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s