Мина Виткојц : Дремеж


Наш несвесни народе,
никако да се пробудиш…
Опсенама те разним заводе,
да блиску пропаст и не слутиш…
.
Мој народе потпуно опкољени,
хоће да сврше с тобом, да узму последњи данак
од тебе…
Ах, народе мој вољени,
устани, брани своје, погледај око себе…
.
Пробуди се, погледај, у блистави зрак,
у сунце, које је већ на небу високо
и које те опомиње: живи и буди јак…!
а у исто време чуди: зар још увек спаваш дубоко!?

.

Мина Виткојц (1883-1976) велика песникиња Лужичких Срба. Писала је углавном родољубиву и социјалну лирику која одише топлином и женским сензибилитетом. Посебно су познате њене песничке збирке Српске песме и Венчић блотског цвећа. Уређивала је недељник Српски гласник док га немачке власти нису забраниле 1933. године.

Извор:.  ПОЕЗИЈА ЛУЖИЧКИХ СРБА – СРБСКИ

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s