Вид Вукасовић: Јутарња тишина


Једва чујан звон мојих корака, галебов

крик и шум таласа чине тишину још

дубљом. Један рачић бежи од моје

сенке и склања се иза камена.

Седам на прастару полусрушену

камену клупу испод великог

чемпреса и ослушкујем.

.

Испод чемпреса

Ослушкујем тишину

Шум таласа

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s