ГУРЂИЈЕВ: Две врсте љубави


 

 

Постоје две врсте љубави: једна, љубав роба; друга, која мора бити достигнута кроз рад. Прва нема вредност уопште; само друга има вредност, то јест, љубав достигнута кроз рад. То је љубав о којој говоре све религије.

Ако волите кад „то“ воли, то не зависи од вас и тако нема вредност. То је оно што зовемо љубављу роба. Волите чак и кад не би требало да волите. Околности чине да волите механички.

Стварна љубав је хришћанска, религиозна љубав; нико се не рађа са том љубављу. За ту љубав морате да радите. Неки је упознају у детињству, други само у старости. Ако неко поседује стварну љубав, стекао ју је током живота. Али је веома тешко научити је. И немогуће је почети је учити директно, на људима. Сваки човек дира другог у живац, омета вас и пружа вам врло мало шанси да покушате.

Постоје различите врсте љубави. Да бисмо разумели о којој љубави говоримо, неопходно је да је дефинишемо. Сад говоримо о љубави према животу. Где год је живот – почевши од биљака (пошто су и оне живе), животиња, укратко где год постоји живот, постоји љубав.

Сваки је живот представник Бога. Ко год може да види представника видеће Њега који представља. Сваки живот поседује осетљивост за љубав. Чак и неживе ствари као цвеће, које немају свесност, разумеју да ли их волите или не. Чак несвестан живот реагује на одговарајући начин на сваког човека и узвраћа му у складу са његовим реакцијама.

Како сејеш тако жањеш, не само у смислу ако сејес пшеницу добићеш пшеницу. Питање је како сејеш. То може дословно да се претвори у сламу. На истој земљи, различити људи могу сејати исто семе а резултати ће бити различити. Али то су само семена. Човек је сигурно осетљивији на то шта је посејано у њему него семе. Животиње су такође веома осетљиве, мада мање него човек. На пример, Х. је послат да брине о животињама. Многе су оболеле или умрле, кокошке су носиле мање јаја, итд. Чак ће и крава давати мање млека ако је не волите. Разлика је потпуно зачуђујућа.

 

Човек је осетљивији од краве, али несвесно. И тако ако осетите антипатију или мрзите другу особу, то је једино зато што је неко посејао семе зла у вама. Ко год жели да научи да воли свог суседа мора почети са покушајима љубави према биљкама и животињама. Ко год не воли живот не воли Бога. Почети одмах са покушајима љубави према човеку је немогуће, пошто је други човек као ви и удариће вас у леђа. Али животиња је нема и тужно ће се склонити. То је разлог зашто је лакше започети праксом на животињама.

Веома је важно за човека који ради на себи да разуме да се промена у њему може одиграти само ако промени став према спољашњем свету. Генерално ви не знате шта се мора волети а шта не сме, пошто је све релативно. Код вас, једна иста ствар је вољена и није вољена; али постоје објективне ствари које морамо волети или не смемо. Стога је продуктивније и практичније заборавити на оно шта зовете добрим и злим и почети да делате само кад сте научили да за себе изаберете.

Сада ако желите да радите на себи, морате да извежбате у себи различите врсте ставова. Изузев великих и очигледнијих ствари које су несумњиво лоше, морате да вежбате себе на овај начин: ако волите ружу покушајте да је не волите; ако је не волите покушајте да је волите. Најбоље је почети са светом биљака; покушајте од сутра да гледате биљке на начин на који их нисте гледали пре. Сваки је човек привучен ка одређеним биљкама а према другима не. Можда то нисмо приметили све до сада. Прво морате гледати, затим ставити неку другу на то место а затим приметити и покушати разумети зашто су то привлачење или одбојност присутни. Сигуран сам да свако осећа нешто. То је процес који се одиграва у подсвести и ум га не види, али ако почнете да посматрате свесно, видећете много ствари, открићете много Америка. Биљке, као човек, имају међусобне односе, а односи такође постоје између биљака и људи, али се мењају с времена на време. Све живе ствари су повезане. То укључује све што је живо. Све ствари зависе једна од друге.

Биљке делују на човекова расположења и расположење човека делује на расположење биљака. Док смо живи експериментисаћемо. Чак и живо цвеће у саксији живеће или умрети у складу са расположењем.

Из књиге – “Погледи из Стварног Света“; Превод – Артер Миоn

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s