Драгомир Брајковић: Пролећа


Опет ће плећа стараца да озелене.

Под кожом, чујеш: потоци – живота јавке;

Пољаном белом на сунцу болесник језди.

Из неба самог, видиш, дрхтаве ничу травке.

 ..

Јединства вечног из свега ниче трава:

То седам небеса ноћас неко откључава.

 

 

Драгомир Брајковић (1947 -2009. ),

Збирка – „Пролеће у Техерану“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s