Милорад Максимовић: Пој ми пој


Некада се мисли преплету и донесу негде давно

сачувано сећање којег се не сећам. И све се зби да не

знам како и зашто…али то не зна мој ум сада док дух и

душа знају све. Они тихо шапну коју лепоту ил` реч и

две и сећање се осветли кроз саму суштину. Донесе

заборављену лепоту, истину…која надахне, испуни и

да пламена живота.

Пој ми пој птицо ластавицо
кон по кон о звездо сјајницо
славуја оде животно чедне
пој ми пој здравља речи вредне.
.
Утихнућу зором раном
кад мириси ливаде донесу предах
и гледаћу ка пољу каћуна
где једном давно тебе угледах.
.
Брезе ми снују на јави смело
сете ме на твоје косе и врело
са којег си појила срне нежне
и жуто планинско биље свеже…
.
Пој ми пој…

Zvezda rod

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s