Ана Милић: Душа маслачка


У налетима безсмисла

Када желим

Да останем присутна

И сачувам свесност

Ја седнем под крушку

У твом дворишту

И посматрам свет

Са свих страна

Са земље и из ваздуха

И дишем Свемир

И тако данима

И тако недељама

Без кретања мисли и жеђи

Ако се деси да огладним

Ти пошаљи ветар

Да се нахраним

Душом маслачка

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s