Драгош Павић: На олтару заклетве


Говорила си да ће живот да скрнави свакога
без клетве и заклетве у истину, милосрђе,
Мислио сам да ће ме истина погодити
више и брже, али није…
У очима се нешто искрило обострано
без сунчаника у затамњеној просторији,
откуцаји тутњали двоструко,
наши су надјачали…
Постао сам ускличник
искрено омађијан свежином новога таласа
који ме опловио као изливена Морава
у мојој дољи…
На олтару заклетве које не изговорисмо,
наслутио сам да се захуктава
неслућена блистава панорама новина
док мисли суновратно
изгубише равнотежу
у кривотвореној садашњици
мога писмопера.
Настаде нова ера
која поче да потписује заклетве дате,
притискају печате
да овере низове и изазове.
Иза леђа је, прохујало,
али да није…
Али је набујало, досегло до узвисина
недохватних,
кроз сунчаник дуге,
напојмо умножене
а неизрецивост наставља да
космополитски трага
за новим сванућима опојним…
.
Уверени смо да јесте…

.

Владан Пантелић: Драгош Павић

 .

Постао сам ускличник
искрено омађијан свежином новога таласа
који ме опловио као изливена Морава
у мојој дољи…

Драгош је, школујући се, а потом радећи као професор, пропутовао – од родне Катрге код Чачка, преко Мрчајеваца, Смедеревске Паланке, Крагујевца, Београда, КИМ, до Велике Градишке, одакле је отишао у пензију са места директора новооснованог Културног центра. Наставио је да се бави разноврсним облицима културе, највише писањем поезије. Има објављених шест збирки поезије. Песме су му објављиване у многим електронским гласилима, зборницима и блоговима.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s