Весна Зазић: Мајци


Мајко, ти ни не знаш како изгледам,

колико сам трновит прошла пут,

милион пута хтела смрти да се предам

па по својој жељи живим живот скрајнут.

Кад су ме шибали ветрови и олује

испред и око себе видела само таму,

после разочарења кад се снује

све би било лакше да сам имала маму.

 .

Унучиће, мајко, већ одрасле имаш

ал’ они немају кога баком звати.

Гласове од мене тамо не примаш

те ћу да се утешим и себи ово написати.

 .

Да,ти не знаш ни да пишем песме,

шта волим, где радим и јесам ли то хтела.

Галамим увек кад нико не сме.

Децу, цвеће, животиње, увек сам волела.

 .

Хтела сам некако да се представим,

теби, која си ми нехотично живот дала.

Тугу сирочета не могу да изоставим.

Али да сам те бар некад упознала!

 .

Једна ме мука одавно мучи.

Кад Бог реши себи ме позвати

у рај ил’ чистилиште Он ће да одлучи

хоћеш ли ме на небу, мати, препознати?

.

Владан Пантелић: Весна Зазић

Алексичанка, Весна Зазић, ради као медицинска сестра. Воли поезију, пише у слободним часовима, и она јој је, како сама каже, “утеха и страст.“ Надамо се да ће Весни, а и другим младим и талентованим песницима, поезија бити и много више – сам Живот.

Објављивала је своје радове у више зборника, удружења “Неказана“, “Поета“, “Уметнички хоризонт“, “Зборник чувара традиције“, учествовала у стваралачким радионицама. У припреми је њена прва збирка поезије.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s