Милорад Максимовић: Човек који схвати да је жив


Ето тако…
 …пре него што ћеш да се родиш неке две животне

ћелије се нешто домунђавају те после споје и после

девет месеци ето тебе на овом свету. Дају ти име.

.

Можда ти се не свиђа а можда си баш то хтео.

Схватиш касније да имаш пол. Уче те да говориш а ти

све знаш и пре тога али немаш воље да им то и

саопштиш. Не схваташ како они тебе не разумеју…Али

ово сазнање ти дође (ако и дође) после неколико

деценија живота. И тако постанеш човек. Неко те зове

Немац. Неко Рус. Неко Шпанац. Неко Грк, неко

Американац. Неко Србин, Пољак.

Француз…Кинез…Зимбабвеанац…Чађанин или

Бразилац… изгледа на први поглед да зависи где си

угледао свет.

.

Изгледа да зависи од географске одреднице шта ћеш

бити и какав ће се програм укључити за тебе. И све то

иде тако некако. Ти живиш те неке улоге а душа те

твоја гледа из неке своје перспективе. Гледа те и

смешка се а ти…

.

Ти то не видиш. Тераш по своме или те терају.

Радуцкаш, робујеш, пландујеш, крадуцкаш неке тамо

као вредне папире а у ствари електронске бројке…али

ни то није битно. И све је то у реду.

.

И онда постаје проблем.

.

Једног дана се пробудиш и осећаш се својим а

ничијим. Осетио си себе а тада си видео да много

одела носиш или си носио. И одједном крик у себи! Ја

сам ја!

.

Нисам онај који ви мислите да јесам али и јесам онај

који мислите да нисам!

.

Ако се у својим схватањима живота сетим разлога

„зашто“, онда проналазим мир. Ако… Онда знам зашто

све ово. Иначе грешка постаје вртешка. И оде све у

непрекидно исто које се облачи у различито. И шта је

онда боље? Да никад се не пробудиш и упознаш

себе? Или да спознаш…

.

Питаш се како долази до буђења душе. Знаћеш оног

трена када се нађеш на животном дну, када мислиш

да нема излаза, када ти све лађе потону, када си у

безнађу… Тада ти душа твоја открива тајне, буди ти

свест да се сетиш ко си ти заиста, да си храбар и

племенит, прави ти ретроспективу, подсећање – свих

твојих искустава у трену и тренутно ти покреће тело

да устанеш и делаш! Пред највећима су највеће битке,

 зато се ваљда само изабрани и буде! Освести ко си,

јер изабран јеси. Пусти љубав суштинску из себе и

делај и онда гледај шта ће да се деси, храброшћу и

славом  до Творца се узнеси!

.

Одговор је лична ствар, одговор себи шта ћеш

изабрати. Лични печат твога духа и душе. Ако ти се

незнање допада, слободно. Додуше, то те не

ослобађа одговорности.

.

И ето тако…

.

П.С.
Ток мисли када се отвори, донесе живе слике. Тако и

овај спис је донео живе слике Душици Милосављевић

и додала је један део који уклопих у запис. Заиста

када живореч потече она призове још таквих и заједно

се обелодани.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s