Словенка Марић: Пеласти (Пелазги) као преци Словена (Срба)


Пеласти су прастаро староседелачко становништво данашње Грчке.По историјским записима и историографским закључцима то становништво је заузимало и Малу Азију и Апенинско полуострво. Неки аутори су, на основу археолошких и антрополошких сазнања, али и историјских записа, закључили да је оно пореклом са севера, из Подунавља.У ИЛИЈАДИ Пеласти су на страни Тројанаца, тј. Дарданаца и Трачана, долазе из области Ларисе и боре се против Ахејаца (предака Грка). У античко доба опет се појављују имена Пеласта и Трачана као варвара међу којима живе Грци…
Оно што је проблем за лингвисте, свакако је недостатак писаних споменика који су сачували изворни пелашки језик. Потрага за овим језиком једино је могућа свестраном анализом грчког језика, од старогрчког преко свих његових развојних фаза.Претходно смо навели Платона који је у КРАТИЛУ потврдио да су Грци многа имена узели од варвара и свакако их преокретали. У КРАТИЛУ Сократ поред тога каже да „не би било никакво чудо да се стари грчки језик, упоређен са садашњим варварским,од њега ни мало није разликовао“…

Сам Херодот то потврђује речима; „Затим је настао грчки језик, употребљаван с тим истим (тј. варварским) језиком, како се мени чини. Уистину, издвојивши се од пелазгијског, будући слаб, од малог у почетку, повећао се у мноштво, захваљујући Пелазгима који су му прилазили, као и многи други варварски народи“…

Грегор Данковски је у свом делу ГРЦИ КАО РАСНИ И ЈЕЗИЧКИ СРОДНИЦИ СЛОВЕНА, извршио свестрану анализу грчког језика и доказао велики словенски улог у грчком језику. Данковски је цео свој живот посветио доказивању првенства и старости, како он каже, словенског језика. Олга Луковић Пјановић је посветила пуну пажњу овом врсном и обимном делу Данковског. Данковски је као професор грчког језика помно изучавао и Хомерове епове и грчки језик. Осим грчког, течно је говорио и латински и, како каже Пјановић,“да је његово знање било тако дубоко да је могао паралелно да преводи у стиховима, трудећи се да редовно реконструише Хомеров језик“. Познавао је и друге словенске језике, али српски није. Пуну пажњу је посветио и Платоновом КРАТИЛУ. Између осталог, наводи и Сократове речи из дијалога које гласе:

„Што се тиче речи ЗИГОН, ти знаш да су га стари звали ДВОГОН… ако ЗИГОН не значи ништа јасно, ДВОГОН је било правилно због две упрегнуте животиње за вођење. Данас се каже ЗИГОН. Има много случајева ове врсте“.
Као што видимо, ДВОГОН је чиста српска реч, само што две животиње нису биле упрегнуте за вођење, већ за гоњење, јер је други део сложенице ГОН од глагола ГОНИТИ. Ни самом Сократу у дијалогу није јасно зашто је уместо ДВО употребљено ЗИ, те је реч остала без значења. Корен ГОН се данас у српском језику налази у мноштву сложеница, на пример; ИЗГОН, ПРОГОН, ПОГОН. НАГОН итд. Можда би само ово запажање Данковског било довољно да пелашки језик сврста у словенске јер пример јасно и недвосмислено указује ко су били ти „варвари“ чије су речи примали и преобликовали Грци. Анализе Данковског су обимне, те ћемо овде навести само занимљиве примере.

За анализу је узео стихове грчког песника Анакреонта. Један од њих гласи на грчком;
„ПИЕИН Д ЕМОИ ДИДОСИ ТОН (В)ОИНОН“,
У преводу стих гласи;
ПИТИ МИ ДАДОШЕ ТО ВИНО.

.
Сасвим је јасно да се у стиху налазе изобличене српске речи. Иначе реч ВИНО у грчком се јавља као ОИНО када у грчким дијалектима не постоји глас В, али се јавља и као реч ВОИНО кад се уводи тај глас у грчки језик.
Данковски је нашао сличности између других словенских речи и грчких, као на пример ЦВЕТ, ЊИВА, ЗЛАТО и других…
Олга Л. Пјановић закључује да српски ипак није знао јер је именицу ЦВЕТ навео као старословенску реч, али не и илирску (српску). Тако није знао да речи ЊИВА и ЗЛАТО српске. Рад Данковског је значајан, али су га лингвисти, под утицајем германске историјске школе, занемарили. Разлог је јасан: Откуд би се словенске речи, ми ћемо рећи и српске, могле наћи у грчком језику у античко време, кад су се по њиховој теорији Словени појавили тек у 6. 7. веку нове ере? Али, на њихову жалост, она једна једина реч Платонова ДВОГОН може да оповргне ову терију.

(Одломци из моје књиге ЗНАЈ СВОЈ РОД И ЈЕЗИК, Пешић и синови, Београд, 2013)

One comment

  1. Мирослав Поповић

    Лакше је дивљег коња обуздати него ли неке у САНУ германско-ватиканске школе ослободити.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s