Аксентије Стојиљковић: Ах, да ми је само знати


Аксентије Стојиљковић: Аутобиографија

Рођен лепе 1948. године, 24-ог септембра, електротехничар по струци, вечити романтик у души. Из Ниша се, због посла, селим у Зајечар. Пензионерске дане проводим са супругом у Дугој Пољани, општина Гаџин Хан, испод Суве Планине.

Прву песму написао сам давне 1969. године на служењу војног рока, и све до децембра 2017-те “срце је снило, и дубоко негде крило, питало се понекад, дал’ је душа моја, само моја и која то река мене чека,“

А онда се “десила“ серија. Најпре “Санта Марија дела салуте“, тачније њена реприза, и риме су кренуле као планинска река у пролеће. Руке нису стизале да записују. Све оно што је било негде дубоко у мени почело је да навире. Риме су писале моју душу. А када би риме застале, руке нису мировале, цртале су портрете драгих ми особа. То је почеле исте 1969-те године. На чистом ваздуху, уз песму птица, гајењу воћа, печењу ракије, справљању вина, са најдражима и Србијом у срцу, чека стоту, а живот прича моје песме, руке сликају нова лица. Да будем с њима и када мене буде било!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s