Верица Стојиљковић: Пролећна песма


Љубљени ветром млади листови

Крију птице и њихова гнезда!

Још мало, и бежаће таме облаци јер

Стижу бели велики лоптаци!

 

 

.

Моје руке, ко крила,

Замахом  пут утиру

Срцу што јаче куца!

Граница тела нестаје!

Све пламти од весеља!

Буди ветар, љуби ми лишће,

Разви руке, моја крила

Сновима својим дозволи

Да загрле их моја сунца.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s