Наташа Ђуровић: Град заборава


Бејаше тако, један град у коме се војске редом смењиваше. Рушише га, палише, љубише жене које у студеној води потока праше хаљине крвљу умазане и госпе које мужеве у рат отпратише.

Палише га, не би ли трагове недела својих уништили, не знајући да тиме семе своје спаљују, јер град остаде до дана данашњег да сведочи о јауцима и блаженствима што га током постојања свог виде.

Само се по њему, онако пустом прилика људска креће и записује оно што камен говори.

– Нека га. Није му лако – говоре људи.

На оно што они не изговоре, одговара:

– Показа сиромашни краљ како се жена воли; како му она узврати, говоре и ветар и камен, али и они остају немоћни пред народом коме злехуда судба не намени страдање од туђинове руке, но од пута којим га заборављање сопствено води.

One comment

  1. Nataša

    Hvala što ste mi dali priliku da ispričam priče jednog mesta, izuzetno bogatog, jer je dalo mnogo ljudi čija imena ne mogu biti zaboravljena.
    Priča je unspurisana gradom tvrđavom Maglič i Dolinom jorgovana, našom Dolinom kraljeva.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s