Биљана Диковић: Сећања у ћилим уткана


Нисам те мајко питала

како су баке ткале платно,

шаренице и поњаве,

ћилиме просте и балучане

како се гребенало, бојило, прело, плело,

уплитало и сновало, навијало и водило на разбоју.

..

Нисам те питала како су натра и стан

девојачке мисли сабирале

између предњег и задњег разбоја

где мирише на букову шуму…

.

само сам у многим списима читала

како су Србкиње знале

са брдом од шипурка и дреновине

да сложе простирке, чохе и гуњеве

од близновитих нити

па се тако на празнике, о слави

Божићу и Васкрсу зашарени у кући

у пембе, белој, враној, смарагдној,

сингавој, вишњевој боји, на коцке…

.

Нисам те мајко питала

да ли се нека твоја туга у ћилим уткала

заједно са мирисом шуме

који чува кућу на цветној ливади…

.

Од свега што на то време подсећа

остало је неколико ћилима

у девојачком сандуку

који си с твојом љубављу

у мираз тати некад давно донела

.

и сећања

која миришу

на босиљак и луч…

.

.

17.8.2012.

„Сребрни албатрос“ за песму на међународном конкурсу, Франкфурт на Мајни 2012.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s