Горан Полетан: Хаику


Вјетар, враголан,
милује све руже редом
– оне се црвене.

Јастреб бијелог
голуба ухватио
– једе слободу.

Љетњи пљусак све
тјера у бијег – не и
старог пијанца.

Између двије
жене, дијете изабра
ружнију – мајку.

Непомичне, као
разбацано камење
– овце у пољу.

На црвеном пијеску
пустиње, само гуштер
пркоси сунцу.

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s