Горан Полетан: Хаику – 2


Дани све краћи.
Цврчак пјева неуморно
– зна неће још дуго.

Странац пролази
журно, са врећицом
– клатно у руци.

На улици – људи
се састају и растају,
без своје воље.

Под свјетлом мјесеца,
паук кренуо у гозбу
– гуштер такође.

Само се сова
на кратко јави и шума
опет утону у мук.

Као некаква
штапом подбочена
старица – колиба.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s