Весна Зазић: Живот


Кад потону лађе и звезде попадају,
у црнило воде да се ни не виде,
тад се храбри боре и добром надају
и несрећи у сусрет мора да се иде.

.

Јер је несрећа само трен и осећај наш
док време клизи и додаје друге боје,
будућом срећом себе кратко вараш,
знај човек за живота нема ништа своје.

.

Има само живот који не разуме,
дане да пуни тугом ил детињом радошћу,
да се живи треба да се само уме,
болестан ил убог са мирном савешћу.

.

Знала сам да живим и да грешке правим,
одгајила срцем двоје дивних људи,
знала због љубави да на себе заборавим,
али се не бојим оног ко једном пресуди.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s