Ана Милић: Гребен ума


Какав је то гребен ума где је то место

Где се спајају и нестају сви елементи?

Где ношена ватром у грудима једрим

По таласима воде који се у налетима ветра

Разбијају о стену на ивици света?

У трену губим све!

Разбија се о стену талас који ме носи

 Вода се одједном претвара у ваздух

Све познато око мене губи своја својства

И спаја се у једно непознато – нешто

Затварам очи а тмина постаје бљесак светла

Глас који каже: Стани тамо даље не смеш!

Страх ли је? Дах ми се отима излази из тела

И са овим вихором спаја

Крик постаје тишина олуја постаје мир

Тргох се из дубоког сна

Да ли ме пробуди опрез или страх?

Да ли ме је спасао или набасао?

Јесам ли будна или бесана спавам?

Шта би било да сам се пробудила

У некој другој стварности?

Ево свиће чује се прва песма птица

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s