Велика Томић: Ниче цвет Ивањски


Тешко је волети испод моста 

где реке непрестано хуче.

Потрчимо у житна поља

и држимо се за руке.

.

На полеглој житарици

Он је мирисао, 

као стручак цвећа.

И семеном жита, ко капљицама кише

миловао.

.

Усред поља цвет Ивањски, 

јави се да ниче.

Она покри очи и радосно кличе:

– Радујмо се цвећу

За срећу

За срећу…

.

-слика: рад кћери Велике Томић- Јелене –

 

Advertisements

One comment

  1. Велика Томић

    Хвала у име моје кћери и у моје име, хвала на радости коју ми пружате. Живи били, радујмо се сваком летњем дану и житним пољима.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s