Верица Стојиљковић: Кап малена


Дошла ми је кап малена

Прозирном дугом обојена

На лист храста старог стала

И за жеље моје упитала

Колико их имам, шта све желим,

И хоћу ли с неким да их поделим?

.

Мирисница трава ме очарала

И кренух да мислим, мислим

Шта све желим…

Рекох јој да волим

Да све шуме буду здраве,

Да под столетним дрвећем

Расту лековите траве,

Да су птице у гнездима мирне

Да поје песме, свака своје

Да се за птиће своје не боје,

Да срна лака, шумом ходи

Јелен на рогу лептира да носи

Зец да ловца разговори

Змија да се хлебом храни

И да не одлази никад ласта!

Сунце да нам сија вечно

Звезде да се виде и по дану

Потоци да певуше јасно

Да се врате Виле и Вилани!

Срца људима да буду чиста

Да путевима своје душе ходе

Зло, да дугом прође и да види

Своју другу светлу страну!

.

Кап малена насмеја се и запита

Има л још жеља нека!

Желим вечну љубав, рекох,

Срце своје у срцу мога Човека!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s