Рефик Мартиновић: Помирење


Хајде

да очистимо срца од трња

из непокошених година

да душе дишу

додирима мокрих руку

као некада

јер грешно срце

се не може волети.

Хајде

дању да летимо крилима

заборављених јата птица

која нас чекају

у мирису липових грана.

Хајде

да више не живимо умирући

у сенкама празних тргова

и затуреним сокацима

који се са сунцем јуре

чекајући наше осмехе.

Хајде

да од ове ноћи

шетамо небом

са трептајима звезда

и тражимо неимаре љубави

који ће у твом гласу

уткати свирање хиљаду виолина

а у твојим сузама

немирне плаве реке

чији ће валови носити

кључеве помирења.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s