Др Александра Бајић: Једно истраживање балканске топографије – Озрен (3)


ШТА СМО НАШЛИ ОКО ОЗРЕНА КОД  КРАЉЕВА?

Овај Озрен је брдо, један од огранака планине Столови, чије име само каже да је ту неко столовао, да је ту била нечија престоница. Западно од Столова налази се планина Троглав, чије име нас подсећа на Триглава, Тројана, Тројство.

Северно од Троглава је планина Јелица. На тој Јелици постоји село Велес и врх Живица (505 м). У близини је неколико брда која се зову Буковац и неколико потока са сличним именом.

Северозападно од Краљева, које се раније звало Карановац, налази се село Лађевци (по Лади) и истоимена долина. Испод самог Озрена, на северу, налази се село Змајевац. Ту су Витковац, Витановац, а одмах поред планине Јелице налази се Видова планина. Горњу Требчу смо већ поменули, а да смо били у праву говоре нам многи греографски појмови у овом крају чија се имена могу довести у везу са словенским паганским пантеоном.
Ту је, наравно и Моранина река, Западна Морава, ту је и Моравица, река, али и цео крај са називом Моравица око Ариља, за које не могу да се отмем утиску да се некада звало Јариље. Овде морам да напоменем да се до скора цео златиборски крај звао Рујно, по Рујану-змају, богу огња. Све ово што сам навела налази се у кругу пречника око 50км.

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРИНИЋУ КОД  НИКШИЋА?

Већ смо поменули брдо Требјесу и Видов поток. Једна од притока тог потока тече кроз Перај до. Претпостављамо да је то био Перунов до, градић сличног имена Перој у Истри, већ су ранија истраживања С. Петровића довела у везу са Перуном. Ово је каменит, безводан крај, релативно слабије насељен, али смо ипак нашли село Рсојевиће, село Дабовиће, село Васиљевиће. Нашли смо горње Мораково, (по Морани), брдо Дажник, (по Дабогу одн. Дажбогу). У близини су и брда Чумовица и Чумојевица , Рујнова глава, Кобиљи до. Поменућу да у близини постоје Каранове рупе (ко је тај Каран који је свуда оставио своје име?)

Постоји и вис Џиновске капе, претпостављем да је му такође било „капиште“, место где се налазио кип идола (Вид са своја четири лика под заједничком капом).
Можда управо због недостатка водених токова и сиромаштва плодном земљом, у овом крају нисмо нашли женска божанства Живу и Калину, као ни Љељу (Лелију, Јелу, Ладу), нема ни воде Буковице. Вода и земља су ипак њихов главни посед, па немају шта да траже на овом суром камену. Ту су једино Морана (у Мораковцу) и Девана у свом лику кобиле (на Кобиљој глави и Кобиљем долу) а ту је и Чума, у Чумојевици и на брду Чумовици.
Ето, изгледа да смо били у праву када смо претпоставили да око наших Озрена мора да буде малих топонима са именима словенских паганских божанстава.

Изгледа да су наши Озрени стварно били природни храмови наших предака, веома вероватно посвећени ВИДУ. Да ли се још неки од њих звао Видин, можда Видов брег или Видова планина, Видовица или Видов вис, Видова глава или некако слично, бојим се да нема начина да сазнамо.Када сам посетила Војно-географски Институт у Београду, у архиви ове установе нашла сам неколико старих војних карата Балканских земаља, из осамнаестог и деветнаестог века. На моју велику жалост, те карте су углавном непрецизне, већина од њих нема убележена имена планина, о малим географским појмовима да и не говоримо.

Вероватно нећемо сазнати ни који од Озрена би евентуално могао да буде она Витор планина иза које излази ТРИ СУНЦА, можемо само да нагађамо:

“Ој Виторе, висока планино, / Из тебе ми три Сунца грануше. / Прво Сунце-првијенац са кумом / Друго Сунце- стари сват од свата, / Треће Сунце-ђевер са ђевојком. / Које Сунце првјенац са кумом, / То је Сунце гору огрејало. / Које Сунце стари сват од свата, / То је Сунце свате огрејало. / Које Сунце ђевер са ђевојком, / То је Сунце дворе огрејало.“

Ова песма је свакако митска и говори о свадби Перуновој, где три Сунца сунчаног тројства (Тројана) имају улоге истакнутих сватова, према српској традицији.
Ето, прегледали смо околину свих шест Озрена и једног Озринића. Констатујемо да смо нашли много малих географских појмова који су сачували имена чланова словенске паганске божанске породице. Поређења ради, прегледајмо Видушу и њену околину као и Видов врх код Боке которске са околином.

ШТА СЕ ВИДИ СА ВИДУШЕ?

Одмах смо запазили врх ОЗДРЕНАЦ висок 606 м, као и Дабарско поље. Оздренац на Видуши показује везу Вида и Озрена, Дабарско поље нас подсећа на Дабога (Дабора, Давора, Дабу). У близини је Буковица, брдо и поток, као и Буков до. Ту се налазе и село Витоње, Кобиловац, (Змијанац, Рудишевина, Рујев до, показују да се ту славио и Рујан, бог ватре, змај, змија, кога у овом раду нисмо помињали нити тражили, па о њему нећемо даље говорити), Вилогорци и Радовиња, све ово налази се западно од ТРЕБИЊА.
Источно од Требиња налази се село Видне, Илијино брдо се наставља на ПАРЕШ (Перун, Периш), испод њих је Парешки до. Мало даље је село Вилуси, село Жива. Ту су и Вилина пећина, Рујнова глава,(опет Рујан), Кобиљи до, Чумојевица, Џиновске капе (капиште).

ШТА СЕ ВИДИ СА ВИДОВОГ ВРХА?

Када се попнете на Видов врх, пуца ВИДИК. Види се брдо Виталине, на самој обали мора, види се и Рт Кобила, на истоку су брда Требишин и Радоштак (Радгостово брдо), још источније Морињ и Морињски залив. Када погледате према југу, видећете село и поток Буковину. Да ли град Пераст носи име по Перуну? Да ли је можда ту негде некада давно био Перунов храст? Око пет километара источно од Пераста налази се село Видовићи.
У Хрватској, на левој обали Купе, постоји брдо ВИДИШЋЕ. Испод Видишћа, на источној падини, извире поток Грачаница, на западној падини извире Буковица, која се улива у реку Велику Трепчу (ТРЕБчу), која заједно са Малом Трепчом чини реку Трепчу, на којој се налази и истоимени градић. Десетак километара западно налази се налазе брдо и река ТРЕБИЊА, а петнаестак километара северозападно град ЈасТРЕБарско. Ово ме је подстакло да погледам шта има у близини ЈасТРЕБца, и гле чуда, јужно од ове планине, код Прокупља, налази се планина ВИДОЈЕВИЦА.

На самом крају, још један ороним нам се намеће као „контролни“, Реч је о СВЕТОЈ ПЛАНИНИ у Словенији, са највишим врхом Света гора (849м), поред кога се налази и врх Кобиљек. Десетак километара према југу налазе се варошице СЕНТ ВИД, Моравче и Смартно, село ВИДЕМ, поток и село Буковица, а још мало јужније, само пар километара, налази се место ТРЕБЊЕ (близу Новог Места) и брдо Требетна. Десет километара источно од Свете планине налази се град ТРБОВЉЕ, које се, веома вероватно првобитно звало ТРЕБОВЉЕ. Ето нама и Свете планине и Светог Вида и требишта. Када све ово упоредите са претходно реченим добијате јасну једначину:

ОЗРЕН = СВЕТА ПЛАНИНА = ВИДОВА ПЛАНИНА.

 

ШТА СВЕ ОВО ЗНАЧИ?

Постоје легенде које кажу да су око паганских словенских светилишта обавезно стражариле девојке9. Зато није никакво чудо што смо код свих Озрена, Озринића, Оздренца као и Видуше и Видовог врха, Видишча и Видојевице нашли по неку Стражевицу, Стрежевицу, Стријежевицу, Стражевац, Стрежевац, Стражу и сл. То су по правилу брда, има једно слично и код Београда.
Ако сада изведемо статистику, израчунамо колико се често на истом локалитету јављају Озрен и Вид, добићемо висок проценат. Видели смо да су и остали чланови словенске божанске породице често у близини.Уз сваки од Озрена а и код Озринића и Оздријена, нашли смо ТРЕБИШТЕ, место жртвовања, а нашли смо га и код Видуше, Видовог врха и Видишча. Изузетака нема. (Могуће је да су топоними Трбушани, Трбуовица, Трбушнице и сл. некада били Требушани, Требовице, Требушнице, ову претпоставку нам дозвољава близина словеначког Трбовља и Свете планине).

Изгледа сасвим вероватно да су географски појмови са именом ТРЕПЧА, некада били ТРЕБЧА, нашли смо Горњу Трепчу у Шумадији, Трепчу на Косову и реку и градић Трепчу у Хрватској. Могуће је да и ЈасТРЕБац и ЈасТРЕБарско крију места паганских жртвеника, ТРЕБИШТА (Према легенди, Свети Сава је давао географским појмовима имена птица.). Нашли смо и неколико капишта, Капеш, Џиновске капе, Влашке капе, Капић и два села са именом Бован поред различитих Озрена, претпостављам да су се ту налазили кипови паганских идола.
Чињенице говоре да постоје топоними, ороними и хидроними са веома старим, древним именина. Пример за то је Дунав, чије је име прастаро. Са друге стране, постоје и они чија су имена, услед промене историјских околности, промењена. Те промене су некада радикалне, ново и старо име немају никакве везе (на пр. старо име града Ћуприје је било Тројан, Никшић је био Оногошт, Владичин Хан се звао Иногошт). Понекад, ново име сачува неки траг значења старог имена (Озрен код Сокобање, који се раније звао Видин, је баш добар пример за овакву промену, јер зрети значи видети), па се старо име може некако тражити по смислу. У неким случајевима, старо име се деформише, понеко слово се дода или изостави (на пример Калина постане Кална, Каљина, Каона или Халина, често Кал), те тако губи првобитно значење и добија ново. Истим „механизмом“ Перуњ је могао постати Прењ10, Перуница-Поружница, Витор постати Виситор.

-текст у целини- : http://www.svevlad.org.rs/baj…/konferencija/bajic_ozren.html

Напомене

1 Вук Ст. Караџић: Даница за лето 1826; 1827; 1828; 1829; 1834; Просвета, Београд 1969.
2 Географске појмове са именом у коме се налази ТРЕБ налазимо широм словенских земаља. Према Freytag’s Welt Atlas-u (Freitag und Berndt A.G, Wien-Leipzig 1936), постоје Trebbin, Trebel, Trebendorf, Trebetnitz, Trebič češki, Trebišov, Trebitsch, Treblin, Trebnitz, Trebon, Trebova, Trebsen, Treblinka. У Македонији постоји Требениште, у близини Велеса. Број оваквих географских појмова који фигурирају у овом истраживању је огроман, што нам лепо показује колико је Луј Леже био у праву.
3 Вук Ст. Караџић, Даница (1826,l827,1828,1829,1834) Просвета, Београд 1969. стр. 179,180.
4 Реса помиње Хомер у Илијади, као трачког војсковођу, краља, дуге плаве косе, кога је на спавању убио Одисеј, заједно са дванаест његових уснулих ратника, да би украо његово крдо предивних белих коња. (Рес је дошао у Троју да би се борио против Грка, на страни Тројанаца). Плава коса означава сунчеве зраке, дванаест ратника су дванаест месеци соларне године, бели коњи су такође атрибут соларног божанства.
5 У народним песмама реч БОР често замењује реч БОГ.
6 О географским појмовима са именом БАБЕ опширно је писао проф. Сретен Петровић у својој књизи “Српска митологија“, Алфа – Невен – Народна књига, Београд 2004.
7 Сретен Петровић: Српска митологија.
8 Вук Ст. Караџић: Српске народне пјесме (ако је сокобањски Озрен могао да буде Видин, неки други Озрен је можда могао да буде Видор или Витор).
9 “Чудна стража, тридес’ дјевојака“ – из народне песме.
10 Prenj, planina istočno od reke Neretve, severno od planine Velež. Na Prenju postoji vrh Mala Vidova (1265m) koji se nalazi na brdu Vidovski Gvozd. Oko 7km zapadno nalazi se varošica Perušac, a još zapadnije (oko 17km od Vidovskog Gvozda) nalaze se brdo i selo TREBIŠEVO. Sve ovo može ukazivati da je ovo bila Perunova planina.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s