Велика Томић: Свети Илија


Небом затутњи златна кочија

вуку је четири вранца гиздава,

шикља им пламен из ноздрва

у њој се вози силни Илија.

.

Сељаци, беж`те са њива,

сагореће сунце усеве!

Најстаријег петла жртвујте

за живот свој се не бојте.

.

Још јуче, петао је бежао.

„Појешћеш ме!“, гласно је викао,

а, од сутра домаћину претиће

„Чувај се, чепркаћу те!“

.

Громовник кад би сазнао

када се слави његов Дан,

све би попалио и разбио

и срушио сељаков сан.

.

Срећом, ту му је сестра Огњена Марија.

Не допушта да се развија

таква игра од силног Илије,

да громовима сељаке убије.

.

СВ. ИЛИЈА СНАЖНО ЗАГРМИ!

.

Повикаше уплашени сељани:

– Брзо петлу, главу откини,

да буду живи домаћини!

„Нек ти је сунце милије

свакога дана од св. Илије!“.

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s