Никола Стојановић: Полетела звезда сјајна


Полетела једна звезда сјајна,
И у тами појави се она,
Скривана је дуго била тајна,
Више неће, не да Васиона.

.

Зрак светлости пробија се сада,
Иза себе оставља белину,
Родила се за Род нова нада,
Орао се вину у висину.

.

Овде тами више места нема,
Јер је светлост засијала јако,
Од ње бљешти Сварга сада цела,
Нова знања доноси полако.

.

Свима јави да светлост је стигла,
Да помогне Славном Роду своме,
Ништа за њу немогуће није,
Свемогућа, долази са неба.

.

И не бој се, ти јуначе Расни,
Око тебе армија је Права,
Долазе нам сада дани красни,
Што бејаше сан, сад постаде Јава.

*

Владан Пантелић: Никола Стојановић

Није више тајна да су се на Мадгард земљу инкарнирала многа бића из високих свера, да помогну свом Роду у овом тешком периоду уздизања Свароговог дана, у коме су паразити још врло јаки, али и свесни да су им дани одбројани.

Дошли су да поново донесу истину Веда, да донесу високе технологије врло брзог уздизања на некадашњи ниво, да исправе многа крива духовна учења, да исправе преварне религије, да поново васпоставе учење о Правди и Љубави, које је далеко изнад садашњих моралних норми, далеко изнад садашњих закона. И дошли су да исправе потпуно кривотворену повесницу Рода, и да поврате првотни језик и савршено писмо Рода, чувено огледално писмо Расена – Срба, писмо многодимензионално, које су учили највиши духови, које смо звали боговима.

Многи су дошли као војници Рода – да осветле, поуче, и да лично стану на страшна места и да ту постоје до победе, која ће, неминовно, доћи. На духовном нивоу она се већ одиграла, и паразити су побеђени и поучени. На астралном и материјалном нивоу води се жесток бој свим средствима, али снаге Истине не узмичу, сакупљају знање и снагу и померају батаљоне ка самом језгру зла. Померају се, корак по корак, ка језгру језгра зла.

Многи духови Рода, због врло јаке материјане енергије, не сећају се сасвим тачно ко су и зашто су дошли овде, али им ради снажан инстинкт, и буде се све више. Сви ће се потпуно пробудити у овом бурном времену, препуном догађаја и података. У овој групи, скоро сасвим будних и освешћених, препознајем Николу Стојановића, из Бора, млађаног песника, рођеног 1991. године, по струци – мастер инжењер Заштите на раду. Препознајем га по песничком изразу, по кратким записима на разне теме, по записима у пролазу, по анализама појмова Рода, и зрачењу које одашиље у етар. Екипа Србског Журнала снажно подржава Николу и шаље му ветар у леђа да брже граби ка циљу свог Пута..

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s