Вукица Морача: Краљ весељак


Било једном једно краљевство, брдовито, шумовито и пуно разних руда, па се тако и звало – Руднистан. Краљ Веселник, је био поносан и веома богат. Имао је три рудника злата, десетак рудника сребра и још много рудника разног драгог камења. Његове ризнице су биле препуне блага и није знао шта ће са њим.

Једног сунчаног и ведрог дана дође он на идеју да организује посела и весеља.  Своју децу, сво троје, је послао на учење код суседног краља, Умослава, брата своје жене, који је имао петоро деце. Тај краљ је унајмио највеће мудраце и учитеље, па  је сву децу обучавао. Пре подне су се изучавале књиге, а по подне ратничке вештине.

Тако су  краљ Веселник и краљица Безвољка остали сами, а он је много волео да се весели, нарочито да игра. И тако он одлучи да ће сваке ноћи у свом дворцу да организује песму и свирку и да позове сву младеж из државе. И тако и би.

Надалеко су се испредале приче о прославама и свиркама у Руднистану. Десетак година све је било весело и радосно. Младеж није ништа радила, само се проводила и увесељавала краља. Људи заменили ноћ за дан. Али авај, позва он свог ризничара да му изнесе свој наум: „Чувару мог блага, драги ризничару, кажи ми колико има блага у мојим ризницама. Решио сам да градим цркву од белог мермера са украсима од драгог камења, какву свет још није видео.“ Ризничар поче да муца и застајкује па тихим гласом рече: „Светли краљу, у твојим ризницама једва да има блага. Све се истрошило на весеља.“ Краљ љутито скочи са престола и громогласно рече: „Зашто ми то тек сад кажеш. Имам толике руднике, а блага нема.“ Опет ризничар замуцкујући проговори: „Светли краљу, рудника има, али рудара нема. Сва омладина је на весељима, игра и пева.“ На то ће краљ: „Ако нема рудара код нас доведите из суседних краљевстава.“ Ризничар му тихим, дрхтавим гласом рече: „Ми смо земља са највише рудника и рудара. Два краљевства источно, имају по два рудника и довољно рудара. А три краљевства на западу и немају руднике, већ гаје жито. Они и немају рудара.“ Краљ се замисли, онерасположи, отпусти ризничара и све дворјане и горко заплака онако сам. Помисли: „Е худе ли главе, великог белаја,  за десет година сам упропастио краљевство, којим су моји преци  мудро и успешно владали, а желео сам само да се проводим. Ипак сам ја краљ.“

Сутрадан позва великог мудраца Мудрослава и главног начелника за руднике Рудослава. Испричао је шта је чуо од ризничара и тражио савет. Мудрац му рече: „Светли краљу, знало се одмах да ћете покварити младеж. Ја нисам био ту, а остали нису смели да вам кажу. Сада би било најбоље да дате проглас да сви старији од 15 година дођу на трг, од сутра сваки дан, ради обуке, а да стари рудари почну да их уче. Наравно, да старине  добро наградите, јер после двадесет година тешког рада  у руднику, никоме се поново не силази доле, а камоли да учи неспретну и нерадну децу.“ Краљ се сложио и одмах издао нови закон о обавезној обуци све младежи, отворио бројне школе за рударе и за прављење накита и позвао најбоље златаре ради обуке.

Од тада је Руднистан и даље био најбогатије краљевство, а краљ је схватио да има нешто што је вредније и од злата, а то је знање. Највећи део блага је дао на отварање школа у сваком месту, а весеља је дозволио само о највећим празницима.

Ипак је човек на Земљу дошао да дела и ствара, а не само да ужива и Богу краде дане.

 

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s