Павол Вићаз: Србин сам и то ћу остати


Данашњи Лужички Срби потомци су полапско-балтичких 

Словена; Љутићи и Бодрићи, у раном средњем веку,

 насељавали су више од трећине садашње Немачке:

север, северозапад и исток.

 – Застава Лужичких Срба –

 

Србин сам и то ћу остати

Србин сам и то ћу остати,

Србином се до своје смрти звати

и у српској земљи, само у њој,

кад смрт позове наћи мир свој…

.

Заједно са својом браћом, а не сам,

спаваћу мирно свој последњи сан

у храму белих зидова,

у сну вечном без снова…

.

Српски храм, земља српска,

туђа би ми била мрска,

Србин неће заборавити на мене,

да ме у својој молитви спомене…

.

Како бих сам могао бити у туђем крају,

кад ме овде сви познају,

спаваћу са Србима мртвим свим

са осмехом тихим, блаженим…!

.

Крст српски с настрешницом малом,

поставите на гробу мом,

јер Србин сам својим бићем целим

па то и по смрти остати желим…

 

На слици древна лужичкосрбска тврђава у Радушу, након обнове

Извор – Пројекат Растко-Лужица

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s