Словенка Марић: Паперје


Таласи брда и трава заљуљани нежношћу и летом.

Са Чиготе слеће ветар, неки далеки ветар, луталица,

душа ветрова што се враћа са сунцем,

настани се и тумара међу борјем, по ливадама.

Плах и благ, светао, мек, развија ме и носи ко паперје.

Слушам ли то.

Валови, вијање свиластих влати,

прелећу прозирни анђели.

Небеске харфе међу гранама, над травама,

тишином, у мирису смоле.

Однекуд залутала свирка, Орфејева фрула, чобанска.

И песма с Леденица, одговара арија, туга девојачка:

Сунце зађе за ледене стене…

Слушам ли то,

Дара и Ђула певају. Бисерно, ко суза чисто,

Дара и Ђула певају, одзивају се или дозивају

преко Златибора, преко света.

Таласи брда, таласи трава, заљуљани нежношћу,

златом, благим летом, зачараним детињим слухом.

Са врха Чиготе слећем ли то ја, паперје душе,

или ускрсли ветар, по грању, по травама које одавно ничу

са Ђулиних и Дариних уста, са девојачких песама.

Свеједно можда.

У етеру, близу и далеко, преко пролома,

замирисало је и запевало лето међу борјем.

.

(Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s