Алекса Шантић: Звијездано јато


Тиха ноћца наступила,
Поче благо ширити се,
Небо плаво, без облачка,
Стаде зв’јездам’ китити се.
.
Гледао сам како мило
Свака своје зраке даје,
Ал’ сам глед’о најрадије
Јато од њих, што ту сјаје.
.
Упоредо све су стале,
Вођа им је прва била,
Па су небом путовале
Ширећ’ своја златна крила.
.
Тад помислих: мили Боже,
Србадија кад ће тако,
Поћи скупа? А одговор:
– Кад неслогу спржи пак’о…

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s