Павол Вићаз: Песник


Данашњи Лужички Срби потомци су полапско-балтичких 

Словена; Љутићи и Бодрићи, у раном средњем веку,

 насељавали су више од трећине садашње Немачке:

север, северозапад и исток

 

Може ли песник свако бити?

Разуме се!

Чуперци преко крагне,

у грлу ракија,

пола фенинга у џепу

а име у лексикону

– већ си песник.

А пева се овако:

„Пролеће је опет близу,

ах, како је наше доба лепо!

Свуд ничу фабрике,

а на сунцу цвета каранфил.

Нико нема брига,

то је успех наших људи.“

А шта то значи?

Управе и ферајни,

председништва и општине

удружења

свих могућих врста.

А како се то шири?

Брошурице и блокове

зао дух за Ускрс

из највише куће

на пут проспе

у снег и блато.

Зар није тако?

Хвала богу!

.

Извор – Пројекат Растко-Лужица

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s