Вукица Морача: Све на свету пева, све на свету снева


У давна, прадавна времена, у једном дивном, великом селу Србинову, живели су несташни и враголасти, Божидар и Сербика. Румено јутро је освануло. Понеки облачак се ушушкао на небу. Милује јутарњи поветарац. Птичице певају своје песме, цвркут се разлегао целим пољем. И дрвеће шушти у ритму природе. Златни соко гледа са висина, шта се ради.

Наша два враголана истрчала да се играју напољу. Али, некако им досадно без подучавања Великог Чаробњака. Први прозбори Божидар: “Тако сам некако невесео кад не идемо код нашег Чаробњака.“ На то ће Сербика:“И ја највише волим кад нас учи свакаквим вежбама. Толико је знања на Земљи, да човек цео живот учи, не може све да сазна. А наше душе велике радознале, иако је тело још малено.“ И истовремено помислише на Чаробњака. Кад ето њих испред старе колибе, а Чаробњак седи на троношцу и чека их. „Добро јутро, добра децо. Видим да мислите на мене, па ето да вас позовем у госте и на подучавање. Знам и осећам да сте радознали јако, па да вам испричам једну причицу. Шта мислите да ли сва створења сањају’“ упита он. „Па ја мислим да планете и звезде не сањају,“- одговори Божидар. „А шта мислите да ли све у овом свету пева?“-постави још једно питање Чаробњак. „Па ја не знам да ли сви певају, али је могуће да много тога прави складну музику, а да ми то не чујемо.“-одговори Сербика. На то ће Чаробњак.: “Све на овом свету и снева и пева. За животиње знате. Па и за биљке знате, да оне осећају и памте. И да се међусобно споразумевају, преко корена или песмом. Али да ли сте знали да планете и звезде су као жива бића. И оне певају своју космичку, дивну музику, и као што рече Сербика, коју ми на жалост не чујемо. Ево рецимо планета Земља. И она бих хтела да је људи не буше, не пале, испробавају бомбе, нарочито нуклеарне, не запрашују, да јој не преграђују реке и копају канале. Неки научници кажу да се та сетна, тужна песма може и чути, кад се преведе на нашу музику. Али кад се она наљути ми то одмах осетимо: јаки ветрови, торнада, земљотреси, пожари, вулканске ерупције, огромни таласи. Али она не говори нашим језиком и ми је још увек не разумемо, потпуно. Тако ноћу, кад се небо оспе безбројним звездама, може човек да пожели неку жељу и да је пренесе некој звезди. Догоди се често, да му звезда одговори и пошаље зрачак наде или прави одговор. Простор око нас није празан. Ту је ваздух који удишемо, где ветрови луњају, облаци се гнезде, где се преливају дивни сучеви зраци, где се рађају дуге. Је сте ли икад видели дугу? Она има седам  боја као и наши енергетски центри (чакре, наша реч као чекрк) и то истим редоследом. А и небеска тела не лебде у празном простору, већ у океану зрачења и енергија, које ви сада још све не знате. Тако да цела васељена снева и пева.“ „Тако смо усхићени овим сазнањем. То значи као да је све око нас живо, само вибрира на разним фреквенцијама (ми брзо, камен споро).“- проговори Божидар. „А  ја кад изјутра угледам наше лепо сунашце, без кога не би било живота на Земљи, ја му пожелим добро јутро и да је срећно и вечно. И понекад ми се учини да ми се оно насмеши или ми пошаље неки светлуцави зрачак.“- надовезала се Сербика. Деца се захвалише на дивној причи, зажмурише, а Чаробњак их својом тајном чаролијом, пренесе до села.

Да ли и ти често гледаш у звезде? До следеће приче, да будете вечно здрави и срећни.

 *

-слика- Шишкин-

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s