Милорад Максимовић: Велики савет Звезданог рода


Прича о древности коју носи генетски код.

Неће је свако препознати.

Само они који је носе у себи.

*

*

Округли сто. Седам особа седи и мирно посматра

у средишту шта се збива. Три жене и четири мушкарца.

Свако од њих је старешина многих планета и многих

задужења свако од њих је препун. Лица им чиста и

светла. Очи сјакте белим пламеном. Сазван беше

савет. Питања су постала већ озбиљних размера и

 Велика Раса је одлучно хтела да учини прави корак

ради очувања живота.

 

Свако од седморо је изабран духом, срцем, знањем,

љубављу и делима. Свако од њих је прекаљени

ратник, песник, божанство свима који не схватају које

су то величине и путеви златоправа их водили ту где

јесу. Некада давно су били дечаци и девојчице и

играли се на обалама река и трчали пољанама где

расте трава мека…и мирисна.

*

Сањарили су о путу истине којим ће ићи. Сада после

толико векова су ту у овом савету мудрих. Приче о

њима су већ постале легендарне и преношене су по

свим световима где год да је Велика Раса имала своје

постаје. Свети Род Белих Аса је смело и радосно

преносио знања световима које је проналазио.

Многима су они били Богови. Због своје технологије и

знања су их без устезања дигли на престо

божанстава. И то траје већ толико дуго да се време

мери ерама. Народ је радосно бирао своје

предводнике међу светом децом рода Арија и Аса.

*

И они сами нипошто не би на то пристали уколико су

знали да нису тога достојни. Тако су васпитавана деца

Божија. Да је Род светиња. Савет је трајао у миру али

су мисли бљескале свуда планове и увиде и предлоге

шта да се ради ради очувања и развоја Велике Расе.

Колоније су већ постојале. Неке су биле нападнуте

силама мрака. Неколико планета уништено. Велики

рат је почео одавно. Уљези са мрачних светова ван

опсега Велике Расе су без резерве нападали и

кидисали на све што им је било на путу. Рат је трајао

толико дуго да су генерације рођене са знањем које се

не сећа времена пре рата…

*

Развој рода је пратио путању борбе за свети опстанак

и претио је да оде у смеру у коме би светост

достигнућа Велике Расе била смањена и претворена у

нешто што није била намера на почетку. Непријатељ

је користио многе цивилизације које су кренуле путем

таме, зла и уске користи за себе по сваку цену. Те

цивилизације су биле већином људске природе али

тешко омађијане опаким идејама куда и како се

развијати. Њима су владале силе које немају човечји

облик већ преузимају било који. Контрола над

материјом и свемиром је њихов циљ. Многе су

поробили и уништили користећи друге за своје

циљеве те због тог начина рата, они који су нападнути

од њих нису схватали са чим или са ким имају посла.

Често би било прекасно.

Неколико светлих цивилизација је потпуно пало под

њихов утицај и искористивши њихове напредне

технологије, освојили су пуно светова. Велика Раса је

изгубила много али ипак их је зауздала изузетно.

Један од разлога сазивања светог савета мудрих је

била одлука куда даље са развојем. Седморо је

донело одлуку. Створиће се место где ће се укрстити

енергија живота из свих праваца и нивоа и ту ће бити

један од светова који ће носити незамислив

потенцијал развоја. Он ће бити основа на којој ће

расти најбоља деца божија која ће обновити Свемир.

Да све поново буде Мир. Све-Мир. Тај све-свет који је

башта богатства и благослова живота.

*

Седморо је погледало у своје суштине. Видеше

изворни неугасли плам како попут мале звезде сија

сред њих. Свако од њих седам је могао да види то у

себи и у осталих шест. Извор Живота. Знали су да

гледају у делић Творца иако га они нису доживљавали

на начин који је својствен младим цивилизацијама.

Схватили су. Живот се не може зауставити и

уништити. Неизмеран је. Посегли су заједно ка пламу

и свако од њих доби знања нова о стварању божанске

баште. Ту ће се Творац рађати непрекидно док сваки

човек не схвати потпуно да је Творац сам. Очи

отворише и све то видеше пред собом! Све што је у

њима је било сада и испред њих.

*

Дух поста. Поклонише се Творцу у себи. Задатке

поделише и кренуше у стварање…

 

Небројене године пролазе… Ветрови се играју

пустарама и голицају крошње разног дрвећа. Много се

људи родило и прошло кроз Земљу. Ера је донела

много божје деце. Много њих су постали живим

светлом те божанством. Ван времена су отишли да би

опет се вратили у њега обогаћени искуством и

 схватањем велике приче Све-Мира. Живота коло се

вазда увећавало. Сва нова искуства су допринела да

се Род представи и новом светлу самом себи и

Творцу. Било је случајева када су поједини видели

како се стварају нове планете за посебну врсту

изазова да би се потом после пуно векова један или

двоје родили са потребним развојем те онда поставши

звезданим асом, дошли у првобитни део цивилизације

Рода и донели још један део слагалице који

доприноси развоју коме је савет мудрих тежио.

 

 

Једно Сунце је титраје своје љубави слало једној

малој земљици. На њој су росна јутра донела

надахнуће једној души оваплоћеној у девојку плаве

косе која је безбрижно и ходала у шумарку белих

Бреза.

*

И ту се оваплотила суштина која је свесна свега. У

њеном срцу. Такође је Сунца зрак огрејао чело једног

младог човека који је дремао на удобној лежаљци од

лишћа високо на старом Храсту у зеленој шуми. И ту

је снео пламичак беле ватре који се стопи са

младићем. Сунце се насмеши само њему знаним

осмехом… Мудрима се душа испуни топлином коју

нису пре познавали и свима се једна мисао створи

која им се појави на уснама у виду речи…“коначно“.

Одмах су запевали тихо славе оду извору живота.

*

Препород је започео.   

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s