Велика Томић:Житна Богомбрада


Узми, раздели, нафору подели

Нека свако поједе залогај.

Зар није доста овакве жњетве?

Пшеницу газе.

Нема више српа.

Нити струк, прво руком да помилују,

Нити на првом откосу да се прекрсте,

ни последњи цвећем да оките,

плодницом Богомбрадом

.

Да му пева да се догодине пресипа.

Да се не растура!

Да га кокоши, по буњишту не чепркају,

да има струка да га јаче затегну црвеним концем

.

Кад улицом прође

сви је успут благосиљају…

Богомбрада нестала,

искочила из свог заокруга жњелачке мобе.

Песме, младалачког кикота, када Звезда

као Сунце пече

.

-Не ваљајте жито! Пазите на свако зрно,

јер је ХЛЕБ! – довикну неко.

 Забучи мотор, прхну птица пуним кљуном,

 и оде, далеко.

Од буке се не чује запопевање жњетварa

.

-прво објављивање песме-

 

 

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s