Милорад Максимовић: Извор у теби


Када пресуше све реке живота и ватре попале и

разоре, онда ни часа не часи већ брзином мисли

полети ка извору живота. Окрепи себе и свет. Не чекај.

Време је.

Смирај у трену без времена
очи су затворене док дух бди,
дах промене и мирис свежине
јутро је донело наду што носише сни…
.
 Дишем звезданим грудима…
ваздух што је од светла Етра ткан.
Очи ми бакље од белог пламена
јер биће зна да дође дан.
.
 Извор у твојим очима ври!
Вијори се пламен у облику стега
који држе руке од светла.
На њему симбол Живота сам…
.
 Не усуђујем се рећи ишта…
Јер нема тих звукова људи
да обоје ваграма небеским
Осећај душе, духа кроз овај час.
.
 Ипак; чује се изнад попут еха глас,
који ти сушт греје и храбри смело
који страхове развеје у звездано бело
као искре што првој ватри се враћају све…
.
 Извор у теби је…
Водоскок чисте воде од духа.
Што поји све душе.
Што свемиром лута…
.
 А вазда сред тебе сни…

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s