Рефик Мартиновић: Септембар


Лагано

посрће лето

убијају га бела

магличаста јутра

долази септембар

као прва јутарња мисао

и разгрће облаке

који су дуго спавали

у хладовима

огрнутим Сунцем.

 .

Пао је и један лист

и лута на ветру

коли ломи моје вреле снови

и јури сенке

које беже и крију се

за нека друга лета.

 .

Крадем задњи лептиров лет

и чекам те

на обали језера

које спава

да се угнездимо

у још зеленим травама

које чекају

наше задње летње пољупце

у комаду свемира

који сам изабрао за нас.

 .

Ти и не знаш

да се у мени

све румени

и да падају топле кише

да те волим све више

и желим да поделим

све чежње и туге

трагање и трајање

живот и умирање

узми бар нешто од свега

остаће и мени доста

будимо једнако жедни.

 .

Долази септембар

пун рајских мириса

и боја које се душом

разливају

које сам увек волео

и трагова испод којих

птице пакују кофере

за далека путовања

а ја желим због тебе

да украдем њихове одласке.

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s