Милорад Куљић: Бескрај


Уважавајуће ми писмо стиже
са узносом мога образовања.
Ја песник бедни што земљом гмиже
препадох се тамом свога незнања.

.

Филозоф млади „глупост“ презрео
у тексту своме општећи ружноћу.
Речју „бескрај“ у Свемир ме занео.
Пробудио страх нашом спутаношћу.

.

Просветли ме Боже да спознам оно
што никада смртник сазнао није.
На путу ка Теби не би ли дозн’о:
Шта се то иза бескраја крије?

.

Бескрај па бескрај а у недоглед
скучени ум човечији не мери.
Разбистри моме уму тај поглед
да ми се смисао бивства отвори.

.

Тесан је калуп од три димензије
кроз који се ум наш Твом Уму пружа.
Помилуј ме да угледам визије
до којих ме спутава људска кожа.

.

Духом Ти општости свеприсутне
уклони ми мрене скученог вида.
Одшкрини ми просторе апсолутне
прозорљивог Твога јасновида.

 .

На фестивалу ПОЕЗОФИЈА, Београд,

награђена као најлепше песма

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s