Милоје Стевановић: Здрав си, домаћине!


Благочестива браћо и сестре,

Дижем ову чашу, у славу Господа, у част благочестиве породице Милојка Стефановића, а у здравље женика нашега Благоја, сина Милошевог, сина Милојковог, сина Милутиновог, сина Драгутиновог, сина Миловановог, сина Стевановог, сина Јефтовог, сина Радојевог, сина Остојиног, и изабранице срца његовога, наше младе Љубице од честитога рода Танкосића. Сабра нас милост Господња на ову радованку данас, да испратимо момачке дане које одброја женик наш Благоје и који пристиже да испуни закон Господњи: да остави оца свога 1и матер своју и да се приљуби к жени својој и да њих двоје постану једно тело. Нека би Господ дао да нам се младенци сложе, још више обоже и умноже. Нека спојени данас Светом Тајном брака чувају мудро и будно брачну постељу своју чисту као планински извор. Нека се, спојени Духом Светим од данас воле још више и нека из те љубави њихове возрасте јато њихово еда би се лоза Стефановића, и преко њиховог изданка, продужила у векове 1векова.

 .

Драги мој куме Милоше и предобра кумо Драгана, Нека би Господ дао, да овај дан радосни буде камен међаш од кога почиње најлепша деоница вашег заједништва.

Дабогда и догодине свадбу свадбовали. Дабогда нас сваке године на бабине позивали.

Дабогда вам кућа и авлија постале тесне од вриске и смеха дечјега.

.

Дабогда вас ваши млађи поштовали онако како сте заслужили и онако како сте ви то чинили према својим старијима. Дабогда вам срећа певала, сада и свагда, и у векове векова. Дозволите ми још, драга браћо и сестре, да се обратим једном великом човеку, овде међу нама, човеку који је прогазио и за собом оставио осамдесет и пет љета, човеку који је осамдесет и пет година ходао усправно, не сагињући се пред шибама, ветровима и олујама живота. Човеку који је са Мицом својом, Бог да јој душу прости, изродио и у зноју лица свог подигао три сокола, три јунака, три српска домаћина Драгутина, Ђорђа и Милоша. И коме је Господ за благочешће његово узвратио даровима големијем, дарујући му осам унука и осам праунука.

 .

Драги чика Милојко,

Алал ти вера! Алал ти вера, србски домаћине! Нек се јато твоје прошири, нека потомака твојих буде ко на гори листа. Да благочешћем својим украсе земљу Србију. Да у срцима носе и чувају веру ђедова својих. Веру светоотачку. Веру светосавску, коју си и ти у срцу своме носио целога живота.

 .

Здрав си, домаћине!

Изговорено у Ариљу, 19. новембра 2011. љета Господњега

на свадби Благоја и Љубице Стефановић.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s