Рефик Мартиновић: Жеља


Дао бих све

да ноћас будеш

у мојим сновима

да се играмо

на оним истим брзацима

које смо волели као деца

да будеш лептир

немирних путања

а ја бели камен

који чека твоје додире

да туга нема

своје звукове

који убијају наше кораке

али све је прошло

наше су птице

давно одлетеле

у нека далека неба

да чекају нова сретања

…како ћу преживети

истину

да те ноћас нема.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s