Драгош Павић: Дугин крик


Нагиздано плетиво времена негде жури

Има састанак са модрим звездама,

Проломом неба кад кисне јаросна магма

Поружнеће тада њени румени пурпури.

.

Најавиш долазак у мој живот,

Одговор тражиш у пола речи,

Доба је моје време за ћивот.

Па сада кликни рањени исход

На дрској месечини

За суморни људски род.

.

Намирисано јутро оплодило росом

Далеки јагодњак ногом босом,

Слаткасто сочно низ језик цури,

Омађијаност тражи невешто вреву

Пламтећим мислима, као лет за шеву.

.

Да се све примакне и спасе дугин крик,

Остане плодна и ухвати живот васколик,

Бог је оплод послао разнолик.

Нагни се на пољубац који се распевао

Да не мами омамом суром,

Већ дрхтајем, кроз срце буром.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s