Ника – Никола Стојић: Баба ми је причала


“Вако је мени моја баба причала“ . казује ми Олга Пантелић из Дучаловића:

“Ови сад се возе лимузинама на нека свадбена путовања, далеко. Чак и у стране земље. Мене су на коњчићу довели као младу у једну брвњарицу – моју нову кућу. У њој само једна соба. Пуна сватова.Пију, једу, пјевају. “*е ћемо, јадо, спавати?“ – питам оног мог. Он ћути. Ја јопет питам – он јопет ћути. Не зна. У неко доба каже нам свекрва: “Ајте вас двоје.“ Поведе мене и оног мога, изнад куће. Тамо је била велика стара каца. “Ту ћете спавати“ – рече, и оде. Погледам оног мога, а он јопет ћути. Уђемо у кацу и тамо нађемо моја два куфера и бошчу са спремом. Таман ти ми легнемо , кад неки од сватова отисну ону кацу низ башчу. Мајко моја, како смо се тумбали. Ја се припучила уз оног мога – страх ме. А и он се припучио за мене. Стегли се баш добро. Каца бупе, бупе по воћњаку. Час ја горе, час он. И све тако док се не заустависмо за једном шљивом. Ја се заплачем. Онај мој ми рече: “Ћути, не плачи, није важно ко је био горе, ко доле.“.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s