Димитрије Николајевић: Иде човек


Иде човек

Кореном, светом, свемиром

И жар-сном,

Тамо где за њега цвате врт

Открића

И суштине.

Иде, као из собе у собу улази

Из једног у други век.

Иде човек

По свој живот и своју смрт

Трагом бића

И даљине.

Иде, гори

И што је за собом у потрази

Себи ближе, више зебе.

У дослуху с будућим

На свом путу човек

Сусреће човека

Што ће изазовом

Да се ускори.

Иде, попут река,

Са својом сенком великом,

Равно према себи.

Иде човек

Кроз човека,

Негде, на неком врху

Жури себе

Да престигне

И сачека.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s