Милоје Стевановић: Лисо


Лисове догодовштине из друге

половине минулог века до овијег дана

Не знам ни ко, ни што ми нађену надимак Лисо. Вамо ме јопет укућани звали Мишо. Будибокснама. Мора да их је неки белај подурјасијо. Да сам Томо, Томица, Томета, Томаш, Томиславенда, ил тако нешто од Томислав, коно што сам крштен, па ај,ај. Ал Лисо и Мишо, то ти је, нако, дибидуз брезвезно. Ал што е, ту е. Знаш оно: Кус пјевац пиле довијека? Е то ти је са мном било. Саће ми осамдесет. Млоги моји вршњаци одавно побацали кашике, а ја остак Лисо и дањ данас.

Нама кућа уза школу. Кад сам бијо први разред, на одмору одем на шталу и из гњездета узмем јајце и турим руку, с онијем јајцетом у-џеп, од кусиг панталоница, кои е бијо

шупаљ. Ондак су ногавице биле широке и до кољена. А ноге мршаве. Ко двије батине. И, ондак ти, кажем ђацима да могу да снесем јајце. Они мене чикају да то не мож да бидне.

Ја ти тујнак чучим, прораколим се ко кокошка кад ће да пронесе, назинат запнем те стењем и кад се добро зацрвеним, бајаги оданем и испуштим јајце из руке кроз ону рупу на постави. А имо ја те панталонице од тежаног платна, за оно време бољиг није било. И оне

ти биле оварбане у неку тамну модру боју, вако ко ови мој џемпер. Мало блјеђе. А горе имо плетену блузу с кратким рукавима. Бијаше нако крмезли боје, не знам како тачно

да ти кам. И на тој блузи ималиа џепови и горенаке на прсима и доље при дну. Било то ондак модерно у бестрага. То е ретко ко имо. Звали је енглеска блуза. Што су е тако

звали Бога ти питај. И почек ти причати, да не заборавим ђе стадок. Оно ајце кад сам кроз шупаљ џеп испуштијо, скотрља се низ ногавицу у-траву. Сви се чудом чуде.

Глала то учитељица Вера с прозора, па ме пита да л могу и њојзи да снесем једно јајце. Реко, данас не могу више. Сњео сам једно. Поцркали ђаци од-смија. Она била млого строга ђацима. Ал није могла д-издржи, насмојала се и она.

Имали ми велику шталу и око ње башчу заграђену високим прошћом и поплетом горенаке по вр’у. Тујнак се испуштала сва стока. И пиљеж. Мого си туј да чуеш пјевачко друштво како гаче, какоће, кауче, гуриче, рокће, скичи, риче, рже, њишти, блеји, врекеће… Још кад се оздо из баре закрекећу жабе, горенак из багрењака закликће жуња, одонуд из С(у)руџића гаја заславуја славујак, доље из школе, ан се огласи звоно за одмор, заграе и завриште ђаци – то ти је милина једна. Ђе се окренеш, народа по њивама, по ливадама, по

вотњацима. Тандрчу кола на све стране. Мало мало зачуе се пјесма. Да л су рабаџије. Или косачи. Јал копачи. Јал су жетелице.

Милина једна.

 

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s