Рефик Мартиновић: Акорди јесени


Стидљиво долази јесен

силази у мој град

лију и досадне кише

по празном тргу расуте сузе

а на старом месту

тебе нема више.

 .

Увек си волела

пун Месец и звезде

јер си се бојала мрака

а сад се ветар игра с лишћем

које се не стиди боја

нестаје и сунчевих зрака.

 .

Некад сам волео октобар

јер ме на тебе сећа

на наше растанке и тугу

на твој црвени шал

на чекања и возове

и једну љубав дугу.

 .

Беже ми сиве улице

из мојих празних руку

стара липа болно плаче

жутим и црвеним сузама

у пратњи тужних акорда ветра

а душа јеца све јаче и јаче.

 .

У дугим јесењим ноћима

које успаваше лето

снивам незаборављене снове

на крилима озеблих птица

и младалачких жудњи

чекајући повратке нове.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s